Institut za neonatologiju, Beograd

15. година обележавања Светског дана превремено рођене деце

Омогућимо контакт кожа-на-кожу по рођењу свакој беби чак и кад пожури на свет

Београд, 16. новембар 2023 - Свакој беби, тако и превремено рођеној, потребан је контакт кожа-на-кожу са родитељем од тренутка рођења, током и након боравка у јединцима неонаталне интензивне неге, као и примена других мера које ће помоћи да бебе превазиђу здравствене и развојне ризике и што пре оду у породично окружење које им је најпотребније, закључили су родитељи, представници институција и стручњаци на округлом столу<б> „Мали кораци, велики помаци - Омогућимо контакт кожа-на-кожу по рођењу свакој беби чак и кад пожури на свет“ који је организован поводом Светског дана превремено рођених беба.   

Превремено рођење привремено одузима детету оно што му је најпотребније – загрљај родитеља чији мирис, глас, откуцаје срца већ познаје. Уместо тога, једна од петнаест беба рођених у Србији одлази у изоловано окружење пуно збуњујућих ситуација, непознатих особа, нових и понекад болних искустава. Превремено рођење је водећи узрок смрти деце млађе од пет година, а родитељски додир је моћна терапија.    

Савремени концепт неонаталног лечења, којој Србија тежи, укључује породично оријентисану развојну негу. Она подразумева активно учешће родитеља у бризи о беби док борави у јединици интензивног неонаталног лечења, подразмевајући и свакодневни пролонгирани контакт кожа на кожу. Такође подразумева и примену метода којима се у значајној мери имитирају услови у мајчиној утроби из које је дете прерано изашло уз смањивање стимулуса окружења који негативно утичу на развој детета.   

"Породично оријентисана развојна нега доказано смањује морбидитет и морталитет новорођенчади и истовремено ствара услове за бољи развој деце, повезивање са родитељима, емоционалну добробит и боље ментално здравље. Институт за неонатологију је помогао да свих 8 јединица за интензивну неонаталну негу у Србији примењују принципе породично оријентисане развојне неге према међународним стандардима”,„ сматра prim. dr sc. med. Радмила Милеуснић Миленовић, специјалиста педијатрије–неонатолог в.д. директора Института за неонатологију Београд.

„Чак 82% од 500 испитаних родитеља изјављују да им напредни програми развојне неге нису били доступни. Такође, 61% одсто родитеља превремено рођене деце сматра да им је у периоду након превременог рођења детета или деце, била потребна психолошка подршка, а 68,7% каже да им та подршка није била доступна“, рекла је Вера Бикицки, мајка превремено рођених близанаца и председница Удружења родитеља „Мали Див“.

Како би се очувала веза бебе, родитеља и здравствених радника Министарство здравља и Институт за јавно здравље Србије су у септембру ове године усвојили Препоруке за боравак мајки/посетилаца у јединици неонаталног интензивног лечења. „Родитеље, а посебно мајку, не можемо да посматрамо и третирамо као бебиног посетиоца. Увек и свугде, и у ванредним околностима, мајка и беба су нераскидива дијада, и процеси збрињавања, неге и подршке треба да буду усмерени на ову дијаду као целину. Препоруке за боравак мајки/породице у јединици неонаталног интензивног лечења дефинишу низ мера за здравствене установе и родитеље у циљу спречавања и сузбијања инфекција, а њиховом доследном применом успоставићемо услове за безбедан заједнички боравак мајке и детета у јединицама интензивног лечења“, изјавила је прим др Љиљана Станковић, Национална координаторка за подршку дојењу и развојној неги новорођенчета Министарства здравља Републике Србије. Континуирано праћење примене и резултата породично оријентисане развојне неге као и усмеравање политика и праксе ка њиховом побољшању један је од задатака Института и завода за јавно здравље.

„Стварање услова за доследну примену принципа породично оријентисане развојне неге захтева посвећеност здравствених радника, родитеља и доносиоца одлука. Успешност оваквих мера је видљива у свакодневним помацима бебе и у добробити родитеља. Институт за јавно здравље Србије ,Др Милан Јовановић Батут’ и мрежа института и завода за јавно здравље ће наставити са јачањем система праћења за примену ових мера“, рекла је prof. dr Верица Јовановић, в.д. директора Института.

Још један значајан ослонац у унапређењу квалитета неонаталне здравствене заштите је управо објављена публикација која дефинише националне смернице за Основно и специјализовано збрињавање новорођенчади која је настала у сарадњи Министарства здравља и најеминентнијих стручњака у области неонатологије, Удружења педијатара Србије и UNICEF-a. Овим смерницама подржаће се професионални развој лекара и уједначити и осавременити квалитет рада у сваком делу Србије.

„Право сваког детета је да добије најбољу негу у свим околностима. UNICEF ће, кроз континуирана партнерства у области неонатологије, наставити да подржава оснаживање професионалаца и успостављање и примену стандарда који су у најбољем интересу детета, а који су од суштинског значаја за преживљавање и напредовање деце. У томе кључну улогу имају родитељи”, сматра др Јелена Зајегановић Јаковљевић, руководитељка програма за здраве и рани развој UNICEF-a у Србији.
Додир је прво чуло које се развија и у блиској вези је са развојем свих осталих чула бебе. Стога, породично оријентисана развојна нега и контакт кожа-на-кожу која омогућава беби и родитељу искуство повезивања, упознавања, треба да буде златни стандард бриге о превремено рођеним бебама широм Србије.